Бањски туризам

Јошаничка Бања се налази у подножју Копаоника, на 550 мнв, у долини реке Јошанице и њене притоке Самоковке. Удаљена је од Рашка 25 км, а толико и од врха Копаоника, због чега је често називају и Зеленим вратима Копаоника. Припада Националном парку Копаоник. Путни правци који воде ка Јошаничкој бањи су у добром стању.

Геотермални извори минералне воде у Јошаничкој бањи се убрајају најтоплије у Србији. Бања има пет извора, а главни извор даје 7л/с, температуре 77оC. Остали извори су различите  издашности и температуре од 36оC до 75оC. Воде Јошаничке Бање припадају групи хипертерми, а садрже натријум, калијум, калцијум, хидрокарбонате, сулфате и флуор.

Погодне су за лечење дегенеративних реуматских обољења, реуматских  упала, стања након повреда и корективних оперативних захвата, обољења мишића, лумбаго ишијаса, женских болести, хиперацидног гастритиса, екцема и псоријазе, превенције каријеса и др.

Сматра се да се вода из извора користила, највероватније,  још у доба Римљана. Прва испитивања лековитости воде везана су за тридесете године XИX века, док се почетак савремених хидрогеолошких испитивања термалних вода везује за седамдесете године XИX века.  Ради коришћења геотермалних вода сазидано је модерно купатило 1935. године, а у бањи постоје остаци турског купатила, које датира још из XВИИ века. У Јошаничкој бањи  су се лечили чланови  породице Кнеза Милоша, и многи други знаменити људи.

Повољна надморска висина даје Јошаничкој бањи особине климатског лечилишта, па се она убраја и у планинске бање Србије.

Посетиоци Јошаничке Бање су често посетиоци и Туристичког центра Копаоник, као и манастира који се налазе у њеном окружењу (Студеница, Градац, Павлица, Ђурђеви Ступови, Стари град Рас, Сопоћани и Петрова црква).

Поред значајног развоја Јошаничке Бање, као бањског лечилишта, након другог светског рата, бања још увек није развијена у право бањско лечилиште високе категорије. Тренутни смешајни капацитети у Јошаничкој Бањи су релативно мали и износе близу 250 постеља у приватном и друштвеном сектору. Последњи петогодишњи план развоја Србије предвиђа даљи развој Јошаничке Бање као једне од приоритетних туристичких дестинација.
 

Јошаничка Бања се налази у подножју Копаоника, на 550 мнв, у долини реке Јошанице и њене притоке Самоковке. Удаљена је од Рашка 25 км, а толико и од врха Копаоника, због чега је често називају и Зеленим вратима Копаоника. Припада Националном парку Копаоник. Путни правци који воде ка Јошаничкој бањи су у добром стању.


Геотермални извори минералне воде у Јошаничкој бањи се убрајају најтоплије у Србији. Бања има пет извора, а главни извор даје 7л/с, температуре 77оC. Остали извори су различите  издашности и температуре од 36оC до 75оC. Воде Јошаничке Бање припадају групи хипертерми, а садрже натријум, калијум, калцијум, хидрокарбонате, сулфате и флуор.
Погодне су за лечење дегенеративних реуматских обољења, реуматских  упала, стања након повреда и корективних оперативних захвата, обољења мишића, лумбаго ишијаса, женских болести, хиперацидног гастритиса, екцема и псоријазе, превенције каријеса и др.

Сматра се да се вода из извора користила, највероватније,  још у доба Римљана. Прва испитивања лековитости воде везана су за тридесете године XIX века, док се почетак савремених хидрогеолошких испитивања термалних вода везује за седамдесете године XIX века.  Ради коришћења геотермалних вода сазидано је модерно купатило 1935. године, а у бањи постоје остаци турског купатила, које датира још из XVII века. У Јошаничкој бањи  су се лечили чланови  породице Кнеза Милоша, и многи други знаменити људи.

Повољна надморска висина даје Јошаничкој бањи особине климатског лечилишта, па се она убраја и у планинске бање Србије.

Посетиоци Јошаничке Бање су често посетиоци и Туристичког центра Копаоник, као и манастира који се налазе у њеном окружењу (Студеница, Градац, Павлица, Ђурђеви Ступови, Стари град Рас, Сопоћани и Петрова црква).

Поред значајног развоја Јошаничке Бање, као бањског лечилишта, након другог светског рата, бања још увек није развијена у право бањско лечилиште високе категорије. Тренутни смешајни капацитети у Јошаничкој Бањи су релативно мали и износе близу 250 постеља у приватном и друштвеном сектору. Последњи петогодишњи план развоја Србије предвиђа даљи развој Јошаничке Бање као једне од приоритетних туристичких дестинација.