Постројење за пијаћу воду на Копаонику је изграђено 1983. године, а прерађује воду из водозахвата на водотоку Казновско бачиште и Драгањски поток. Иако је планирани капацитет постројења 45л/с сирове воде, услед техничких недостатака постројење реално обрађује свега 18л/с.

Протеклих пар деценија Копаоник се интензивно развијао као туристички центар. Изградњу великог броја нових хотела и значајно проширење смештајних капацитета и пратећих објеката је пратио неадекватан развој комуналне инфраструктуре (водоводне и канализационе). Данашње потребе туристичког центра на Копаонику захтевају производњу 40 л/с пијаће воде, што дупло превазилази постојеће капацитете постројења за прераду воде.

Ситуација указује на потребу за комплекснијом реконструкцијом постројења за прераду воде уз повећање његових капацитета. Осим проблема на постројењу,  у циљу подмиривања потреба нових корисника, неопходно је и вршити и проширење постојеће водоводне мреже.

Канализациони систем на Копаонику обухвата само главни колектор који отпадне воде из центра туристичког насеља одводи до постројења за пречишћавање отпадних вода. Постројење се налази у непосредној близини некадашњег хотела "Бачиште", изнад "Викенд насеља". Услед неадекватног техничког решења, постројење је ван функције, а локација представља црну еколошку тачку Копаоника. Отпадне воде се из главног колектора, без претходног третмана, директно изливају у оближњу Бистричку реку, која је временом постала "мртва река". Додатни проблем представља и непостојање канализационе мреже "Викенд насеља" које има 2000 викенд кућа. Отпадне воде у овом насељу се одводе у индивидуалне септичке јаме које нису санитарно заштићене и прете да угрозе подземне воде на овом делу планине.

Стање указује на потребу за систематским сакупљањем и одвођењем отпадних вода, не само из туристичког центра, већ и из околних насеља на Копаонику. Неопходна је и изградња одговарајућег система за пречишћавање отпадних вода, које треба да одговара специфичностима климе и терена. Веома је значајна и чињеница да се, у циљу оптимизације трошкова изградње и одржавања, отпадне воде града Рашке и Копаоника могу обједињено третирати у будућем заједничком постројењу.