У Центру за културу Градац у Рашки одржана је прва јавна презентација пројекта, на којој су представници Министарства рударства и енергетике и чланови пројектног тима представили методологију пројекта, досадашње резултате и најавили наредне кораке пројекта који је започео 2017. године, а завршава се 2020. године.
Пројекат Катастар рударског отпада бави се израдом базе података свих активних и напуштених локација рударског отпада у Србији, како би се формирао инвентар локација рударског отпада у форми катастра. Циљ је хармонизација законодавства са регулативом Европске уније у секторима рударства и заштите животне средине, конкретно кроз развој и побољшање система управљања рударским отпадом.
Осам тимова инжењера и техничара рударске и геолошке струке обишло је досад 250 локација широм земље и утврдило да се у Србији налази 105 локација са већим количинама рударског отпада, а да укупна количина рударског отпада износи око 24 милиона кубних метара.
У договору пројектног тима и Министарства рударства и енергетике изабрана је 41 локација, које су предмет детаљног испитивања (узорковање земљишта, рударског отпада, поџемних и површинских вода, као и хемијске анализе и процена стабилности).
Те локације садрже укупно 80% идентификованог рударског отпада и налазе се у укупно 21 општини: Алексинац, Бољевац, Бор, Брус, Вождовац, Димитровград, Зајечар, Књажевац, Крагујевац, Крупањ, Кучево, Лозница, Љубовија, Мајданпек, Мали Зворник, Нова Варош, Пријепоље, Рашка, Сурдулица, Црна Трава, Чајетина.
Пројекат вредан 2,1 милиона евра финансира Европска унија у износу од 90% средстава, док преосталих 10% обезбеђује Република Србија. Пројекат спроводи конзорцијум немачких компанија Плејадес и ДМТ у сарадњи са српским парнерима.
Катастар ће бити доступан јавности
Драгана Јелисавац Ердељан, шеф Одсека за рударство Министарства рударства и енергетике, рекла је да ће после завршетка пројекта у фебруару 2020. године Катастар рударског отпада бити доступан јавности.
„Значај овог пројекта огледа се и у томе што ће катастар по први пут представити обједињене и систематизоване податке о свим локацијама рударског отпада, укључујући количине и карактер рударског отпада, као и категорију одлагалишта и потенцијалне хазарде. Ова база података пружиће Министарству рударства и енергетике квалитетну документацију о стању на терену, као и могућност да квалитетно и на одговарајући начин реагујемо у случају ремедијације, санације и рекултивације одлагалишта која су критична у погледу загађења животне средине и опасности по здравље људи“, изјавила је Драгана Јелисавац Едељан, шеф Одсека за рударство Министарства рударства и енергетике.
На територији Општине Рашка налази се 7 од 41 изабране локације за даље истраживање: Карадак, Тиоџе, Саставци, Брвеница, Суво Рудиште и Корлаће
„На нашој територији активна су три рудника, а велики број компанија планира, или већ спроводи истражне активности са циљем да отвори руднике и почне са експлоатиацијом. Спремни смо да сарађујемо са рударским компанијама, да им понудимо повољно и подстицајно пословно окружење, а од компанија очекујемо да, у складу са најбољом праксом у рударском сектору, воде рачуна о свим аспектима заштите животне средине. Тај модел одговорног пословања сматрамо правим партнерством и сарадњом на обострану корист“, рекао је Ђорђе Гогић, заменик председника Општине Рашка.