Манастир Кончулић се налази на левој обали Ибра, недалеко од Рашке у селу Кончулићи. Црква која је посвећена Светом Николи позната је и под именом Никољача. Манастир Кончулић се у изворима помиње у време Стефана Немање као манастир, а према подацима из биографије Данила ИИ овај угледни црквени достојанственик замонашио се у овом храму. За време краља Милутина овде се налазило средиште новоосноване кончулске епископије. Црква је обновљена 1361. уз чување првобитних облика, па је и данас једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом и куполом. Као споменик културе од великог значаја стављен је под заштиту државе.

Стара Павлица је црква која је посвећена Ваведењу Богородичином. Налази се у Селу Павлица, Брвеник и у рушевинама је. О настанку цркве Стара Павлица нема никакавих историјских података, али по неким стилским анализама и аналогијама са другима објектима у Грчкој, може се поуздано закључити да је настала у преднемањићком периоду, крајем XИ или почетком XII века. По својој архитектонској концепцији Стара Павлица је тробродна базилика, од које је сачуван само централни део надвишен куполом. На источној страни има три апсиде од којих су две мање полукружне, а трећа, у средини, тространа. На западној страни цркве налази се припрата, а прелаз из квадратне у кружну основу цркве изведен је помоћу пандантифа. Кубе цркве, које је споља осмострано са по једним прозором на свакој страни, носе четири стуба. И овај споменик културе је стављен је под заштиту државе као споменик културе од великог значаја.

Манастир Нова Павлица налази се у селу Павлица, Брвеник и посвећен је Ваведењу Богородице. Нова Павлица је властеоска задужбина браће Стефана и Лазара Мусића и њихове мајке Драгане. Зидана је пре 1389. године, има основу у облику триконхоса, а купола се ослања на четири витка стуба. Једини украс споља су слепе аркаде на калканима и тамбуру.

Унутрашња декорација храма је откривена испод малтерског слоја 1932. године и сачувана у доњим зонама. Поред устаљених сцена, које су осликане углавном на својим местима, циклусу Великих празника додати су Циклуси Христовог страдања и Христових чуда. Посебно се истичу ктиторски портрети браће Мусића, као и остале стајаће фигуре светитеља доње зоне. Манастир је стављен под заштиту државе као споменик културе од великог значаја.

Манастир  Градац је  црква која је посвећена Благовештењу Св. Богородице  и налази се у селу Градац. Манастир Градац, који се помиње почетком XИИИ века, обновила је пре 1276. године, према ктиторској композицији у главном храму, краљица Јелена Анжујска са својим мужем краљем Урошем. Манастир је био опасан зидинама, чији су остаци и даље видљиви. Главни храм посвећен Благовестима припада архитектури Рашке стилске групе, основе широког подужног брода, са троделним олтарским простором, певницама и кубетом. Нартекс је фланкиран капелама. Декоративна пластика има елементе романике и готике. Живопис је довршен до 1275. а извели су га сликари блиски сопоћанском сликарству. У близини главног храма на стени је црква Св.Николе. Стављен је под заштиту државе као споменик културе од изузетног културно-историјског значаја.